Nevidljivo nakladništvo

Description

„Nevidljivost“ nakladništva istaknuta u naslovu ove knjige ključ je za razumijevanje njezine osnovne ideje, ali i cjeline predmeta: skrivene moći nakladništva u proizvodnji i promicanju kulturnoga identiteta. Polazeći od suvremenih i u posljednje vrijeme iznimno atraktivnih pojmova postmaterijalizma, kreativne ekonomije i proizvođenja kulturnog identiteta, autorice pružaju nov pogled na nakladništvo kao dio kulturne i kreativne industrije. Kako je riječ o relativno novome fenomenu, postavke koje autorice donose korektno su potkrijepljene relevantnom literaturom, a prohodnosti teksta pridonosi bogata likovna građa raspoređena po rubnicama. Takav pristup metodički je opravdan ponajprije zbog studenata koji će se priručnikom služiti od prve studijske godine sve do doktorskoga studija. Studenti ovdje mogu dobiti pregled brojnih definicija kulture, kulturne i kreativne ekonomije, industrije dokolice, književnoga nagrađivanja, resursa knjige, dokumentarizma prisutnog u književnoj produkciji i postmaterijalizma. Uz definicije pojmova i fenomena suvremenoga nakladništva priručnik donosi i primjere njihove konkretne primjene, poput Standardnog eurobarometra 69, konstruiranja i provođenja istraživanja o nagradama, povezivanja nakladništva i turizma i komentiranja rezultata istraživanja o turizmu u Republici Hrvatskoj. Autorice pokazuju na vlastitim primjerima nakladničke proizvodnje mogućnosti spajanja književnosti i turizma, nakladništva i drugih segmenata industrije dokolice. Posebno zanimljivo poglavlje Glagoljički kulturni kontekst upućuje na komercijalne mogućnosti glagoljice kao baštinskoga pisma. Dionice o semiotičkim sposobnostima glagoljičkoga pisma otvaraju cijeli niz novih znanstvenih hipoteza podignutih na temeljima više različitih znanosti. Svojim novim ideja o kreativnoj ekonomiji, industriji dokolice i nakladništvu kao mediju proizvodnje kulturnoga identiteta, ali i sretnom kombinacijom dviju profesija, Nives Tomašević kao urednice/znanstvenice i Jasne Horvat kao profesorice ekonomije/književnice, ova će knjiga zasigurno postati tražen i omiljen priručnik za studente nakladništva i komunikologije, ali i privlačno štivo za sve koji žele da im se nakladništvo i njegova kulturotvorna uloga osvijetle i tako učine „vidljivima“. SADRŽAJ  itati i pisati o knjigama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 I. DIO NAKLADNIČKI PROIZVOD I KREATIVNA EKONOMIJA POSTMATERIJALIZAM I KULTURNA KREATIVNOST . . . . . . . . . . 14 Kulturna industrijalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Kulturna i kreativna ekonomija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Postmaterijalisti ki sustav vrijednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Mjerenje postmaterijalisti kog sustava vrijednosti . . . . . . . . . . . 28 Indeks postmaterijalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Standardni eurobarometar 69 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Postmaterijalizam i sektori u nastajanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Nakladni ki sektor u ne/nastajanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 KNJIŽEVNO NAGRAÐIVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Teorijski koncept tržišnog i kulturnog nagrađivanja . . . . . . . . . . 55 Inozemne nagrade za književnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Nobelova nagrada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Bookerova nagrada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Pulitzerova nagrada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Nagrade za književnost u RH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Jesu li u Republici Hrvatskoj važne nagrade za književnost? . . . . 83 Inflacija nagrada za književnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 DOKUMENTARIZAM U INDUSTRIJI DOKOLICE . . . . . . . . . . . . . 94 Knjiga i dokumentarizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Ekonomija slobodnog vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Literarno pam enje i njegovi resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Javna događanja i festivali. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Spomenici arhivske i muzejske vrijednosti . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Suveniri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 KNJIGA – PROIZVOD KULTURNOG IDENTITETA . . . . . . . . . . . 110 Mala zemlja za “veliki” odmor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Sprega knjige i ekonomije iskustva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 II. DIO KULTURNA BAŠTINA I NAKLADNIŠTVO BIBLIJSKI KULTURNI KONTEKST. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Tekst koji ne zastarijeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Strukturiranost Biblije − književnog djela. . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Postmodernisti ki postupci i Biblija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Metagrafizam Biblije ispisane glagoljicom. . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Nova  itanja Biblije – novi nakladni ki izazovi . . . . . . . . . . . . . . 136 GLAGOLJI KI KULTURNI KONTEKST. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Semioti ki marketing glagolji kog pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Znakovi i ponašanje potroša a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 Semioti ki marketing . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Leksikoni i taksonomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Ime, logo i marka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Glagolji ki logo Konstantina  irila Filozofa . . . . . . . . . . . . . . . 151 Glagolji ki znak – slovo, broj, simbol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 Glagoljica kao tema knjige – kulturnog suvenira . . . . . . . . . . . . . . 162 Pismo kulturnog identiteta i kulturno dobro . . . . . . . . . . . . . . 163 Turizam i glagoljica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 Glagoljica u romanu Az . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 Literarni potencijal glagolji kog pisma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 Jedinice Metodova dnevnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 Desetice carice Teodore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Stotice Anastazija Knjižni ara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 Tisu ice jednog Gebalima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 SREDNJOEUROPSKI KULTURNI KONTEKST . . . . . . . . . . . . . . . 199 Dokumentarnost srednjoeuropskog kulturnog konteksta Eugena od Savoje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 Širi dokumentaristi ki krug Eugena od Savoje . . . . . . . . . . . . . 205 Uži dokumentaristi ki krug Eugena od Savoje . . . . . . . . . . . . . 210 Eugen od Savoje u romanu Bizarij . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 Eugen od Savoje kao kulturni proizvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 Pretpostavke i mogu nosti povezivanja literarnih, turisti kih i dokumentaristi kih sadržaja . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 PRILOZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 Imensko i predmetno kazalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 BILJEŠKA O AUTORICAMA Nives Tomaševi  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291 Jasna Horvat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292